Mogućnost izbora mora da postoji (2)
Srbija (Beograd) i Kosovo (Priština) su saglasni da načine korak napred u ekonomskoj normalizaciji prihvatajući sledeće:
1. Obe strane će primeniti sporazum o autoputu Beograd-Priština potpisan 14. februara 2020.
2. Obe strane će primeniti sporazum o pruzi Beograd-Priština potpisan
– Uz to, obe strane će se obavezati na zajedničku studiju o izvodljivosti o opcijama za povezivanje železničke infrastrukture Beograd-Priština sa lukom na Jadranskom moru.
3. Kosovo (Priština) i Srbija (Beograd) će sarađivati sa američkom Finansijskom korporacijom za međunarodni razvoj (U.S. International Developement Finance Corporation) i EKSIM (Uvozno-izvoznom) bankom SAD na memorandumima o saglasnosti radi ostvarivanja sledećeg:
– Autoput mira
– Železnička veza između Prištine i Merdara
– Železnička veza između Niša i Prištine
– Obezbeđivanje sredstava za finansiranje zajmova potrebnih za mala i srednja preduzeća
– Dodatni bilateralni projekti
– Stalno prisustvo američke Finansijske korporacije za međunarodni razvoj u Beogradu, Srbija.
4. Obe strane će otvoriti i upravljati zajedničkim prelazom Merdare.
5. Obe strane će pristupiti „mini-Šengen zoni“, koju su Srbija, Albanija i Severna Makedonija proglasile u oktobru 2019. godine i u potpunosti iskoristiti njene prednosti.
6. Obe strane će uzajamno priznavati diplome i profesionalne sertifikate.
7. Obe strane će sarađivati sa Ministarstvom energetike SAD i drugim odgovarajućim telima američke vlade na izradi studije izvodljivosti za potrebe deljenja jezera Gazivode/Ujmani, kao pouzdanog izvora snabdevanja vodom i energijom.
8. Obe strane će diverzifikovati svoje snabdevanje energijom.
9. Obe strane će u svojoj mrežnoj infrastrukturi zabraniti upotrebu 5G opreme koja dolazi od nepouzdanih dobavljača. Tamo gde takva oprema već postoji, obe strane se obavezuju na njeno blagovremeno uklanjanje i na druge potrebne korake.
10. Obe strane će povećati kontrolu avionskih putnika, razmenu informacija između sebe i u okviru šire saradnje sa SAD na Balkanu, i posvetiti se unapređenju tehnologije radi borbe protiv nedozvoljenih aktivnosti, primenom skrining i informacionih sistema koje obezbeđuju SAD, uključujući PISCES, APIS, ATS-G i SRTP.
11. Obe strane se obavezuju da će štititi i promovisati slobodu veroispovesti, uključujući obnavljanje međuverske komunikacije, zaštitu verskih objekata i sprovođenje sudskih odluka koje se odnose na Srpsku pravoslavnu crkvu, i nastavak restitucije jevrejske imovine žrtava holokausta bez naslednika.
12. Obe strane se obavezuju da ubrzaju napore na lociranju i identifikaciji ostataka nestalih osoba. Obe strane se obavezuju da utvrde i primene dugoročna, trajna rešenja za izbeglice i interno raseljene. Obe strane se obavezuju da odrede osobu koja će predvoditi te napore u okviru ministarstava i biti zadužena za koordinaciju Beograda i Prištine, i dostavljaće ažurirane informacije na godišnjem nivou o broju rešenih i nerešenih slučajeva.
13. Obe strane će raditi na tome da u 69 zemalja u kojima je homoseksualnost kažnjiva dođe do njene dekriminalizacije.
14. Obe strane se obavezuju da će Hezbolah u njegovoj celini označiti kao terorističku organizaciju i da će u potpunosti sprovesti mere za ograničavanje poslovanja i finansijskih aktivnosti Hezbolaha unutar svoje nadležnosti.
15. Kosovo (Priština) će pristati da primeni jednogodišnji moratorijum na podnošenje zahteva za članstvo u međunarodnim organizacijama. Srbija (Beograd) će pristati na jednogodišnji moratorijum na svoju kampanju za povlačenje priznanja (nezavisnosti Kosova) i uzdržaće se od formalnog ili neformalnog zahteva bilo kojoj naciji ili međunarodnoj organizaciji da ne prizna Kosovo (Prištinu) kao nezavisnu državu.
Oba dogovora odmah stupaju na snagu.
16. Srbija (Beograd) pristaje da otvori kancelariju privredne komore i državnu kancelariju u Jerusalimu 20. septembra 2020. godine i da prebaci ambasadu u Jerusalim do 1. jula 2021. godine.
U sporazumu Kosova i SAD, tačka 16 glasi: Kosovo (Priština) i Izrael pristaju na međusobno priznanje.
(Izvor: Tekst sporazuma koji je u Vašingtonu potpisao Aleksandar Vučić KoSSev, 4. septembra 2020.)
(Videti takođe: <a href="https://kossev.info/tekst-sporazuma-kosova-i-sad-o-ekonomskoj-normalizaciji-izmedju-kosova-i-srbije/
„target=“_blank“>Tekst sporazuma koji je u Vašingtonu potpisao Avdulah Hoti KoSSev, 4. septembra 2020.)
Beograd i Priština potpisali su (14. februara 2020) pismo o namerama za uspostavljanje železničkog saobraćaja, s tom razlikom što je ovaj događaj sada najavljen za razliku od nedavnog, za javnost iznenadnog potpisivanja sličnog dokumenta o uspostavljanju avio-saobraćaja. Ovim dokumentom izražena je spremnost i za izgradnju auto-puta Beograd-Priština. Oba potpisivanja su se dogodila u Nemačkoj.
Potpisivanju u Minhenu su prisustvovali predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, direktor Kancelarije za KiM, Marko Đurić, ambasadori SAD u Beogradu i Prištini, ambasador u Nemačkoj, Ričard Grenel koji je ujedno i američki izaslanik za dijalog Beograda i Prištine, kosovski predsednik, Hašim Tači, i prištinska delegacija za potpisivanje Pisma o namerama za uspostavlajnje železničke linije.
Potpisivanje ovog pisma je prethodno najavio Grenel, kao i srpski predsednik već nekoliko puta, a poslednji put i juče (13. februara) nakon susreta sa Grenelom u Minhenu…
Pregovore o uspostavljanju železničke linije Priština-Beograd, najavio je specijalni izaslanik predsednika SAD za mirovne pregovore između Beograda i Prištine tokom posete Beogradu i Prištini krajem januara.
Pet dana pre toga u Berlinu je Ministarstvo privrede za javnost iznenada potpisalo Pismo namere sa kosovskom Agencijom za civilno vazduhoplovstvo i kompanijom Lufthansa o uspostavljanju direktnog leta između Beograda i Prištine…
Vučić je potom javnost obavestio da je „borba sa Albancima bila teška nekoliko meseci“.
Pregovori o uspostavljanju železničke linije s druge strane najavljeni su unapred. Započeti su 27. januara kada se srpska delegacija, predvođena Markom Đurićem u Berlinu, sastala sa prištinskom.
Tada su i jedni i drugi izjavili da se nadaju da će ubrzo doći do konkretnih rešenja…
Privredene komore Srbije i Kosova sačinile su još 2015, zajednički izveštaj za uspostavljanje železničkog saobraćaja na Kosovu i Metohiji sa centralnom Srbijom, a u skladu sa briselskim dijalogom.
U okviru ovog dijaloga pitanje uspostavljanja železničkog saobraćaja u svim pravcima između Kosova i centralne Srbije je na nivou tehničkog dijaloga i privrednim pitanjima u Briselu postavljeno kao „preduslov za valorizaciju svih ekonomskih potencijala i interesa stanovništva“.
Iste godine su i predstavnici kosovskog ministarstva finansija potpisali ugovor o kreditu od 39,9 miliona sa predstavnicima Evropske banke za rekonstrukciju i razvoj (EBRD) za revitalizaciju železnica na Kosovu. Revitalizacija će se raditi u tri odvojene faze, a jedna od njih je ona na severnom Kosovu, to jest, u „severnom sektoru“, na relaciji „Mitrovica – srpska granica“.
Kako je tada iz Prištine saopšteno, revitalizacijom železnica, Kosovo će se povezati i sa Evropskom mrežom železnica, kroz koridore VIII i X u Makedoniji preko južnog Kosova, ali i sa Srbijom preko Severnog Kosova.
( Izvor: portal Kossev.info, 14. februara 2020)
Železnička mreža na Kosovu (gore)
Saobraćajna infrastruktura na Kosovu (dole)
Dokument bez zaglavlja potpisan u Vašingtonu 4. septembra 2020.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
